Znanje na poklon

  • Anketa

Da li ćete uzeti subvencionisani kredit za poljoprivrednike?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 45.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 41.

Svi članci

Prihrana pšenice

Znanje na poklon

  Došlo je vreme da se planira prihrana pšenice i da se nabavlja đubrivo. Prihranu pšenice bi trebalo početi u februaru. Prihrana u velikoj meri zavisi od stanja useva. Ove godine prema rečima stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada usevi su dosta dobro razvijeni. Pšenica je posejana na vreme tako da je sada u fazi bokorenja i spremna je da izdrži niske temperature. Prihrana za koju će se neko odlučiti u velikoj meri zavisi i od sorte pšenice. O prihrani pšenice za „Znanje na poklon“ govori dr Novica Mladenov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada

 - Naime postoje sorte koje imaju veće zahteve. To su sorte sa visokim genetskim potencijalom, dobre otpornosti na poleganje i da bi ostvarili visok prinos one zahtevaju veću količinu đubriva. Većina naših sorti, koje se gaje u Srbiji su otprilike, kako mi kažemo, srednjeg zahteva i na drugoj strani imamo sorte koje su nešto ekstenzivnije i koje bolje iskorišćavaju azot iz zemljišta i kod tih sorti je potrebno manje azota uneti u jesen.)

  Izuzetno je značajna i količina padavina od momenta setve do prihrane jer kada je prisutna veća količina padavina tokom jesenjih i zimskih dana onda je većina hraniva isprana i biljka ne može da ih iskoristi. Ove godine od oktobra do kraja januara u Srbijije palo od 180 do 250 milimetara kiše, što je na nivou višegodišnjeg proseka. Međutim bez obzira na prosek u ovu zimu smo ušli sa značajnim deficitom vlage jer je prošlogodišnja suša ostavila posledice pa nedostaje još vlage da se naprave zalihe za prolećne useve. Profesor Mladenov ističe da je ipak najvažnije uraditi analizu zemljišta pre prihrane kako bi se tačno utvrdilo šta je zemljištu neophodno.

 - Na prvo mesto bih stavio hemijsku analizu zemljišta. Znači ako proizvođači hoće da su sigurni kako, koliko i kada bi trebalo prihranti najbolje je da se utvrdi sadržaj mineralnog, odnosno lako pristupačnog azota u zemljištu i tek na osnovu te analize možemo tačno reći koliko to azota bi trebalo uneti sada u februaru, koliko kasnije. Ja znam da takva praksa kod naši proizvođača još nije u poptunosti zaživela, mada moram istaći da dobri proizvođači, čak individualni proizvođači poslednjih godina su pribegli ovoj analizi i mogu vam reći da su rezultati kod njih izuzetno dobri. To je zbog toga što je azot kao elemenat jako varijabilan u zemljištu. Vi možete ima dve parcele, jednu do druge, a da se razlikuju u sadržaju azota. Dakle stari način prihrane po nekom receptu sve isto donosi samo gubitke.

 Tokom zime zemlja je vlažna pa bi prihranu trebalo uraditi u ranim jutarnjim časovima kada je zemljište zamrznutoda bi traktor mogao bez problema da ide po površini bez bojazni da će naneti bilo kakvu štetu pšenici. Kako meteorolozi najavljuju još snega prihana se može raditi i ukoliko je snežni pokrivač debljine do 10 santimetara. Stručnjaci ističu da bi svi oni, koji preskoče hemijsku analizu zemljišta, trebalo bi da urade prihranu u dva navrata.

 - Prva prihrana da bude sada u toku februara. Tu bi trebalo uneti negde do 80 kilograma čistog azota. Ako ovo pretvorimo u đubrivo to bi bilo negde oko 180 kilograma URE-e, negde oko 250 kilograma AN-a, 300 kilograma ako ga unosimo u obliku KAN-a. U prvom prihranjivanju Sva ova đubriva koja smo narbrojali mogu se koristiti, čak bih ja dao prednost bar na zemljištima, koja nisu kisela URE-i. Druga prihrana, koja bi išla negde krajem marta ili početkom aprila, zavisi od razvoja pšenice, onda ne koristiti URE-u nego se okrenuti samo AN-u i KAN-u.

 Ratari čuli ste savet stručnjaka. Do prihrane pšenice imate nešto više od dve nedelje. Uradite neophodnu analizu zemljišta, kao prvi korak i na osnovu toga utvrdite, koje bi đubrivo i u kojoj količini bilo najbolje za vašu pšenicu kako bi rezultati bili dobri.    

 

 novinarka: Tijana Trnavčević

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

šest + sedam =
Vezani članci

Znanje na poklon

KAKO DO VEĆEG PRINOSA PŠENICE?

Žetva pšenice je u našoj zemlji već završena, oni ratari koji imaju posejan kukurz pripremaju se za predstojeću žetvu, oni koji su pokosili pšencu pripremaju zemlju za predstojeću setvu. Gde su ratari grešili ove godine? Kako da spremnije dočekaju predstojeću setvu? Kako do većeg prinosa pšenice? 

+ detaljnije

Znanje na poklon

ZALIVANJE REPE

Zoltan Muči iz Gornjeg Brega, nedaleko od Sente ove godine dostići će evropski prosek od 120 tona šećerne repe po hektaru. On je prvi put ove godine posejao repu na 30 hektara, ali uz primenu najsavremenije tehnologije. Celokupna površina se navodnjava kroz istem koji je ukopan u zemlju, te repa osim vode dobija i prihranu. Sve je kompjuterski regulisano....

+ detaljnije

Znanje na poklon

UVELOST I PATULJAVOST PASULJA I BORANIJE

Prouzrokovač ove bolesti  Corynebacterium flaccumfaciens pv. flaccumfaciens  je česta i ekonomski štetna bakterija pasulja i boranije. Na biljke deluje poremećajem u snabdevanju vodom i asimilatima, što dovodi do patuljavosti i smanjenja prinosa za 60-70%. Osnovni simptomi koje  prouzrokuje ova bakterija su uvelost i patuljavost biljaka….

+ detaljnije

Znanje na poklon

BESPLATNA ANALIZA ZEMLJIŠTA U KRALJEVAČKOM KRAJU

Poljoprivredna savetodavna stručna služba Kraljevo apeluje da do kraja jula registrovani poljoprivrednici donesu najviše 10 uzoraka zemljišta na analizu. Ova analiza je besplatna, a rezultati će biti obrađeni do kraja avgusta....

+ detaljnije

Znanje na poklon

ZNAČAJ KVALITETA PŠENICE

Ono što se najviše ceni i meri je, hektolitarska težina koja predstavlja masu jednog hektolitra izraženu u kilogramima. Na povećanje hektolitarske mase zrna utiče veći broj činilaca, no uglavnom se poljoprivrednici hvale krupnoćom, što u suštini predstavlja nalivenost zrna, odnosno masu....

+ detaljnije