Znanje na poklon

  • Anketa

Da li ćete uzeti subvencionisani kredit za poljoprivrednike?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 51.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 115.

Svi članci

Sa 22 godine među rekorderima u proizvodnji suncokreta

Znanje na poklon

Slobodan Živanović ima 22 godine i već sada je postigao sjajne rezultate kada je reč o prinosima suncokreta i lubenice. Za vaj svoj uspeh Slobodan je bio nagrađen na 39. saboru rekordera Srema održanom pre dve nedelje. Osvojio je I mesto za količinu proizvedenog bostana, a II mesto za postignute prinose suncokreta i sve zahvaljujući punoj agrotehnici, pravovremenoj setvi, dobrim đubrenjem i izborom zdravih i proverenih semena.

- Za suncokret smo postigli, jer smo zaorali đubre u jesen u proleće smo bacili isto, održali ga čistog, što je najbitnije. 300 kilograma đubreta po hektaru smo zaorali u jesen, a 250 kilograma smo bacili u proleće. Vodili smo računa koliko semena po hektaru. Slušali smo šta su nam pričali stručnjaci kako da radimo i tako smo postigli dobar rezultat od 4 tone i 350 kilograma po hektaru suncokreta. Bostan smo postigli 91 tonu po hektaru. Seme je bilo Eleta, koju smo zalivali i navodnjavali non-stop. Prihranjivali preko kap po kap. Zaorali smo u jesen 250 kilograma đubriva a u proleće smo bacili URE-e 250 kilograma po hektaru.

Slobodan nije štedeo kada je đubrenje u pitanju. Slušao je preporuku stručnjaka.

- Ne štedimo đubrivo. Bacamo punu dozu i zbog toga su takvi prinosi.

Vi sejete i ratarske kulture i imate i stoku?

- Imamo i stoku. Držimo farmu svinja od 150 do 200 komada može da stane u tov sa pojilicama, rešetkama komplet.

Ti si mlad poljoprivrednik je li planiraš da ostaneš na selu?

- Planiram da ostanem na selu iako je moj brat otišao za Ameriku za naukom ali ja sam ostao na selu da radim sa ocem. Od malih nogu sa ocem sam stalno išao i na njivu i svuda i tu sam i ostao.

Slobodan je odlučio da ostane na porodičnom imanju za razliku od svog brata i ima cilj. Uz očevu pomoć ostvaruje svoje planove. Ukupno obrađuje 80 hektara zemlje. Seju pšenicu, kukuruz, soju, suncokret i ječam. Ovaj mladi ratar planira da proširi obradivu površinu i da postiže još bolje rezultate. Ako je sa samo 22 godine uspeo da postane rekorder Srema sigurni smo da će svoje planove za budućnost ostvariti.


 

novinar: Slaviša Stojković     

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

devet - = osam
Vezani članci

Znanje na poklon

KAKO DO VEĆEG PRINOSA PŠENICE?

Žetva pšenice je u našoj zemlji već završena, oni ratari koji imaju posejan kukurz pripremaju se za predstojeću žetvu, oni koji su pokosili pšencu pripremaju zemlju za predstojeću setvu. Gde su ratari grešili ove godine? Kako da spremnije dočekaju predstojeću setvu? Kako do većeg prinosa pšenice? 

+ detaljnije

Znanje na poklon

ZALIVANJE REPE

Zoltan Muči iz Gornjeg Brega, nedaleko od Sente ove godine dostići će evropski prosek od 120 tona šećerne repe po hektaru. On je prvi put ove godine posejao repu na 30 hektara, ali uz primenu najsavremenije tehnologije. Celokupna površina se navodnjava kroz istem koji je ukopan u zemlju, te repa osim vode dobija i prihranu. Sve je kompjuterski regulisano....

+ detaljnije

Znanje na poklon

UVELOST I PATULJAVOST PASULJA I BORANIJE

Prouzrokovač ove bolesti  Corynebacterium flaccumfaciens pv. flaccumfaciens  je česta i ekonomski štetna bakterija pasulja i boranije. Na biljke deluje poremećajem u snabdevanju vodom i asimilatima, što dovodi do patuljavosti i smanjenja prinosa za 60-70%. Osnovni simptomi koje  prouzrokuje ova bakterija su uvelost i patuljavost biljaka….

+ detaljnije

Znanje na poklon

BESPLATNA ANALIZA ZEMLJIŠTA U KRALJEVAČKOM KRAJU

Poljoprivredna savetodavna stručna služba Kraljevo apeluje da do kraja jula registrovani poljoprivrednici donesu najviše 10 uzoraka zemljišta na analizu. Ova analiza je besplatna, a rezultati će biti obrađeni do kraja avgusta....

+ detaljnije

Znanje na poklon

ZNAČAJ KVALITETA PŠENICE

Ono što se najviše ceni i meri je, hektolitarska težina koja predstavlja masu jednog hektolitra izraženu u kilogramima. Na povećanje hektolitarske mase zrna utiče veći broj činilaca, no uglavnom se poljoprivrednici hvale krupnoćom, što u suštini predstavlja nalivenost zrna, odnosno masu....

+ detaljnije