Znanje na poklon

  • Anketa

Da li ćete uzeti subvencionisani kredit za poljoprivrednike?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 114.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 71.

Svi članci

Sa 22 godine među rekorderima u proizvodnji suncokreta

Znanje na poklon

Slobodan Živanović ima 22 godine i već sada je postigao sjajne rezultate kada je reč o prinosima suncokreta i lubenice. Za vaj svoj uspeh Slobodan je bio nagrađen na 39. saboru rekordera Srema održanom pre dve nedelje. Osvojio je I mesto za količinu proizvedenog bostana, a II mesto za postignute prinose suncokreta i sve zahvaljujući punoj agrotehnici, pravovremenoj setvi, dobrim đubrenjem i izborom zdravih i proverenih semena.

- Za suncokret smo postigli, jer smo zaorali đubre u jesen u proleće smo bacili isto, održali ga čistog, što je najbitnije. 300 kilograma đubreta po hektaru smo zaorali u jesen, a 250 kilograma smo bacili u proleće. Vodili smo računa koliko semena po hektaru. Slušali smo šta su nam pričali stručnjaci kako da radimo i tako smo postigli dobar rezultat od 4 tone i 350 kilograma po hektaru suncokreta. Bostan smo postigli 91 tonu po hektaru. Seme je bilo Eleta, koju smo zalivali i navodnjavali non-stop. Prihranjivali preko kap po kap. Zaorali smo u jesen 250 kilograma đubriva a u proleće smo bacili URE-e 250 kilograma po hektaru.

Slobodan nije štedeo kada je đubrenje u pitanju. Slušao je preporuku stručnjaka.

- Ne štedimo đubrivo. Bacamo punu dozu i zbog toga su takvi prinosi.

Vi sejete i ratarske kulture i imate i stoku?

- Imamo i stoku. Držimo farmu svinja od 150 do 200 komada može da stane u tov sa pojilicama, rešetkama komplet.

Ti si mlad poljoprivrednik je li planiraš da ostaneš na selu?

- Planiram da ostanem na selu iako je moj brat otišao za Ameriku za naukom ali ja sam ostao na selu da radim sa ocem. Od malih nogu sa ocem sam stalno išao i na njivu i svuda i tu sam i ostao.

Slobodan je odlučio da ostane na porodičnom imanju za razliku od svog brata i ima cilj. Uz očevu pomoć ostvaruje svoje planove. Ukupno obrađuje 80 hektara zemlje. Seju pšenicu, kukuruz, soju, suncokret i ječam. Ovaj mladi ratar planira da proširi obradivu površinu i da postiže još bolje rezultate. Ako je sa samo 22 godine uspeo da postane rekorder Srema sigurni smo da će svoje planove za budućnost ostvariti.


 

novinar: Slaviša Stojković     

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

nula + četiri =
Vezani članci

Znanje na poklon

SILIRANJE I SENAŽIRANJE LUCERKE I TRAVA

Najveći problem pri sušenju prvog otkosa za seno jesu česte majske kiše kao i visoka vlažnost zemljišta i vazduha. Takođe, biljke iz prvog otkosa imaju grublje stablo i manji procenat lišća u ukupnoj biljnoj masi. Lišće se brže suši u odnosu na stablo i kao takvo se lako kruni i opada, a sa njim se gubi i najhranljiviji deo biljke…

+ detaljnije

Znanje na poklon

U RESAVI KAO U BAČKOJ

Za visok rod nije presudno da li je njiva u ravnici, nije toliko važna ni nadmorska visina, jer je od najvećeg, presudnog, značaja znanje, agrotehnika. Ako se i u dolini Resave radi kao što radi Radiša Radisavljević iz Medveđe rodiće 8 tona pšenice na hektaru.....

+ detaljnije

Znanje na poklon

RUKOLA

Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično preko cele godine. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima. Zemljište treba da je neutralne reakcije, mada može uspešno da se gaji i na zemljištima alkalne reakcije, na vlažnim i suvim zemljištima i veoma dobro podnosi sušu.....

+ detaljnije

Znanje na poklon

SUZBIJANJE KOROVA POSLE ŽETVE STRNIH ŽITA

Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi kao što su palamide (Cirsium arvense), divlji sirak (Sorghum halepense), poponca (Convolvulus arvensis), pirevine (Agropyrum repens) i ostali veoma su česti korovi naših njiva.  Posle žetve i uklanjanja žetvenih ostataka neophodno je isprovocirati  nicanje korova, putem ljuštenja strništa ili tanjiranja  i sačekati 15 – 20 dana da korovi niknu u što većem broju…

+ detaljnije

Znanje na poklon

BORANIJA - POSTRNI USEV

U ravničarskim krajevima niske, rane sorte seju se od 20. juna do 20. jula., ali i sa navodnjavanjem. Predusevi  boraniji su usevi ranog povrća  i ječam, a može i grašak. Odmah po skidanju prethodnog useva zemljište se obrađuje, đubri i predsetveno priprema. Pošto se postrna boranija navodnjava i hraniva se spiraju u dublje slojeve neophodno je intenzivno đubrenje....

+ detaljnije