Znanje na poklon

  • Anketa

Da li ćete uzeti subvencionisani kredit za poljoprivrednike?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 96.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 91.

Svi članci

Salate za izvoz!

Znanje na poklon

  Porodica Miletić iz Lopaša se poslednjih 7 godina ozbiljno bavi proizvodnjom povrća. U zatvorenom prostoru sa 4000 kvadrata ovih dana je krenuo plasman oko 150 000 jedinica zelene salate izvanrednog kvaliteta. Međutim problem naših povrtara nije kvalitet već nekonkurentno tržište.

 - Kad je kuća prazna tu ne može mnogo da se računa, ali trebalo bi da ipak ta država naša radi na tome da mi budemo u istom položaju kao sve države u okruženju: Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija. Kakve povlastice oni imaju kod nas da takve povlastice imamo i mi kod njih. Sada nama najveći problem je recimo Albanija, ona povrće masovno gura u Srbiju i to je većinom švercerskim kanalima. Da bi ti na nekom trećem tržištu mogao da se pojaviš ti moraš da budeš mnogo veliki, mora neke zadruge, da bismo mogli zajednički na nekom tržištu da se pojavimo recimo Hrvatska, Slovenija.

  Miletići su registrovali svoju proizvodnju i samim tim stekli uslove za svojevremenim subvencijama no za neke i danas čekaju povraćaj. Prošle zime je jedan od velikih objekata pod velikim snegom bio urušen, ali osiguranje ne pokriva tu vrstu nadoknade.

 - Kredite nismo koristili nikakve, a subvencije smo za prvi objekat dobili od vlade, nekih 700 000 dinara nepovratnih sredstava kako registrovano domaćinstvo, a za ovaj drugi objekat smo isto imali pravo na te subvencije ali u visini od 600 000 hiljada dinara, pošto je to vlada smanjila nekom uredbom, ali nismo dobili ništa. Uredno smo sve odradili i poslali svu dokumentaciju za Beograd ali nismo dobili nikakav odgovor.

  Brz obrt u povrtarstvu podrazumeva maksimalnu iskorišćenost prostora pa su uz svu neophodnu tehnologiju prošle godine skinuli 3 roda. Tržište je mahom bilo obezbeđeno u Beogradu na kvantašu ali i putem lanaca vele-trgovina.

 - Roba može da se proda, ali problem je u marketima isplata, čekanje novca. Tu bi trebalo da se država uključi ako je zakonski rok 30 dana da bude 30 dana. Ja možda mogu da izdržim da čekam ali drugi ne mogu možda, ali poenta je kursna razlika. Mi sve kupujemo u evrima i semena i đubriva i supstrate, folije.

 Sa trenutno ponuđenom cenom zelene salate od 20 do 25 dinara povrtari mogu imati dobit naš sagovornik ističe da imaju plan da prošire proizvodnju upravo u zaštićenom prostoru uz adekvatne sisteme grejanja ali ukoliko se tržište stabilizuje i država pomogne pri izvozu.

 - Vidite kako mi to eksploatišemo maksimalno. Ovde je primenjena maksimalna tehnologija da se razumemo. Plastenici su francuske i naše proizvodnje što je država trebalo i više da stimuliše. Plastenici su evropskog kvaliteta semena se koriste iz inostranstva, supstrati iz inostranstva, 90 posto hemije iz inostranstva. Mi ovde imamo evropski standard za proizvodnju, samo imamo srpske cene.

 Srbija danas troši 15 miliona dolara za uvoz ranog povrća, kada naši povrtari imaju mahom rasad u plastenicima. Cena tog povrća je trostruko veća ali da bi bilo proizvedeno neophodni su moderni plastenici, sistemi za grejanje plastenika na bio gorivo kao i sistemi za navodnjavanje. Takva investicija moguća je samo zajedničkim sredstvima države i povrtara samim tim i obezbeđen profit.

 

novinaraka: Sonja Cvetković  

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

pet * jedan =
Vezani članci

Znanje na poklon

KAKO DO VEĆEG PRINOSA PŠENICE?

Žetva pšenice je u našoj zemlji već završena, oni ratari koji imaju posejan kukurz pripremaju se za predstojeću žetvu, oni koji su pokosili pšencu pripremaju zemlju za predstojeću setvu. Gde su ratari grešili ove godine? Kako da spremnije dočekaju predstojeću setvu? Kako do većeg prinosa pšenice? 

+ detaljnije

Znanje na poklon

ZALIVANJE REPE

Zoltan Muči iz Gornjeg Brega, nedaleko od Sente ove godine dostići će evropski prosek od 120 tona šećerne repe po hektaru. On je prvi put ove godine posejao repu na 30 hektara, ali uz primenu najsavremenije tehnologije. Celokupna površina se navodnjava kroz istem koji je ukopan u zemlju, te repa osim vode dobija i prihranu. Sve je kompjuterski regulisano....

+ detaljnije

Znanje na poklon

UVELOST I PATULJAVOST PASULJA I BORANIJE

Prouzrokovač ove bolesti  Corynebacterium flaccumfaciens pv. flaccumfaciens  je česta i ekonomski štetna bakterija pasulja i boranije. Na biljke deluje poremećajem u snabdevanju vodom i asimilatima, što dovodi do patuljavosti i smanjenja prinosa za 60-70%. Osnovni simptomi koje  prouzrokuje ova bakterija su uvelost i patuljavost biljaka….

+ detaljnije

Znanje na poklon

BESPLATNA ANALIZA ZEMLJIŠTA U KRALJEVAČKOM KRAJU

Poljoprivredna savetodavna stručna služba Kraljevo apeluje da do kraja jula registrovani poljoprivrednici donesu najviše 10 uzoraka zemljišta na analizu. Ova analiza je besplatna, a rezultati će biti obrađeni do kraja avgusta....

+ detaljnije

Znanje na poklon

ZNAČAJ KVALITETA PŠENICE

Ono što se najviše ceni i meri je, hektolitarska težina koja predstavlja masu jednog hektolitra izraženu u kilogramima. Na povećanje hektolitarske mase zrna utiče veći broj činilaca, no uglavnom se poljoprivrednici hvale krupnoćom, što u suštini predstavlja nalivenost zrna, odnosno masu....

+ detaljnije