Znanje na poklon

  • Anketa

Da li biste izdvoji 2 evra po hektaru za kupovinu protivgradnih raketa?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 79.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 122.

Svi članci

Salate za izvoz!

Znanje na poklon

  Porodica Miletić iz Lopaša se poslednjih 7 godina ozbiljno bavi proizvodnjom povrća. U zatvorenom prostoru sa 4000 kvadrata ovih dana je krenuo plasman oko 150 000 jedinica zelene salate izvanrednog kvaliteta. Međutim problem naših povrtara nije kvalitet već nekonkurentno tržište.

 - Kad je kuća prazna tu ne može mnogo da se računa, ali trebalo bi da ipak ta država naša radi na tome da mi budemo u istom položaju kao sve države u okruženju: Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija. Kakve povlastice oni imaju kod nas da takve povlastice imamo i mi kod njih. Sada nama najveći problem je recimo Albanija, ona povrće masovno gura u Srbiju i to je većinom švercerskim kanalima. Da bi ti na nekom trećem tržištu mogao da se pojaviš ti moraš da budeš mnogo veliki, mora neke zadruge, da bismo mogli zajednički na nekom tržištu da se pojavimo recimo Hrvatska, Slovenija.

  Miletići su registrovali svoju proizvodnju i samim tim stekli uslove za svojevremenim subvencijama no za neke i danas čekaju povraćaj. Prošle zime je jedan od velikih objekata pod velikim snegom bio urušen, ali osiguranje ne pokriva tu vrstu nadoknade.

 - Kredite nismo koristili nikakve, a subvencije smo za prvi objekat dobili od vlade, nekih 700 000 dinara nepovratnih sredstava kako registrovano domaćinstvo, a za ovaj drugi objekat smo isto imali pravo na te subvencije ali u visini od 600 000 hiljada dinara, pošto je to vlada smanjila nekom uredbom, ali nismo dobili ništa. Uredno smo sve odradili i poslali svu dokumentaciju za Beograd ali nismo dobili nikakav odgovor.

  Brz obrt u povrtarstvu podrazumeva maksimalnu iskorišćenost prostora pa su uz svu neophodnu tehnologiju prošle godine skinuli 3 roda. Tržište je mahom bilo obezbeđeno u Beogradu na kvantašu ali i putem lanaca vele-trgovina.

 - Roba može da se proda, ali problem je u marketima isplata, čekanje novca. Tu bi trebalo da se država uključi ako je zakonski rok 30 dana da bude 30 dana. Ja možda mogu da izdržim da čekam ali drugi ne mogu možda, ali poenta je kursna razlika. Mi sve kupujemo u evrima i semena i đubriva i supstrate, folije.

 Sa trenutno ponuđenom cenom zelene salate od 20 do 25 dinara povrtari mogu imati dobit naš sagovornik ističe da imaju plan da prošire proizvodnju upravo u zaštićenom prostoru uz adekvatne sisteme grejanja ali ukoliko se tržište stabilizuje i država pomogne pri izvozu.

 - Vidite kako mi to eksploatišemo maksimalno. Ovde je primenjena maksimalna tehnologija da se razumemo. Plastenici su francuske i naše proizvodnje što je država trebalo i više da stimuliše. Plastenici su evropskog kvaliteta semena se koriste iz inostranstva, supstrati iz inostranstva, 90 posto hemije iz inostranstva. Mi ovde imamo evropski standard za proizvodnju, samo imamo srpske cene.

 Srbija danas troši 15 miliona dolara za uvoz ranog povrća, kada naši povrtari imaju mahom rasad u plastenicima. Cena tog povrća je trostruko veća ali da bi bilo proizvedeno neophodni su moderni plastenici, sistemi za grejanje plastenika na bio gorivo kao i sistemi za navodnjavanje. Takva investicija moguća je samo zajedničkim sredstvima države i povrtara samim tim i obezbeđen profit.

 

novinaraka: Sonja Cvetković  

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

četiri * tri =
Vezani članci

Znanje na poklon

ŽETVA SUNCOKRETA

Na vojvođanskim njivama je uveliko počeo da se skida suncokret. Zbog niske otkupne cene prošle godine u Kovačici su suncokret posejali na znatno manjim površinama. Prošle godine su ratari barem znali kolika je otkupna cena, dok se otkupna cena ove godine, iako je žetva počele još uvek ne zna...

+ detaljnije

Znanje na poklon

REKOREDER U PROIZVODNJI PARADAJZA

Tihomir Bojanić iz Čalme već godinama drži prvo mesto u Sremu po proizvodnji paradajza. Ova godina ostaće upamćena po izuzetnim rezultatima. Na jednom hektaru Tihomir će imati rod od preko 70 tona, a po jednom struku u ovom trenutku ubere oko 7 kilograma....

+ detaljnije

Znanje na poklon

PAPRIKA U RUSKOM KRSTURU

Ruski Krstur je mesto nadaleko poznato po povrtarima. Ovde se na preko 1000 hektra sadi razno povrće. Problem oko prodaje paprike i ucene nakupaca je trajao godinama, međutim 2003. godine je osnovano udruženje CAPSICUM ANNUUM, koje ima nameru da preraste u zadrugu i koje pomaže poljoprivrednicima da prodaju papriku po boljoj ceni...

+ detaljnije

Znanje na poklon

BERBA I ČUVANJE POVRĆA

Potpun uspeh u gajenju povrća zavisi od pravovremene berbe. S obzirom na način korišćenja povrće se bere u najpogodnijoj zrelosti. Berba može biti u tehnološkoj, transportnoj i fiziološkoj botaničkoj zrelosti. Kašnjenje sa berbim znači zaustavlje daljeg rasta biljke, smanjenje prinosa i kvalita. To je posebno izraženo kod vrsta koje imaju postepeno zrenje (krastavac, paprika, paradajz) plodova na biljci...

+ detaljnije

Znanje na poklon

PRIPREMA SEMENA ZA NAREDNU SETVU

Petnaest dana nakon žetve pšenice najkvaitetnije seme koje stigne u Doradni centar  ide na dalju preradu. Prvo se analizira kvalitet semena, potom seme dobre klijavosti prolazi kroz najsavremenije mašine gde se odstranjuju primese u cilju dobijanja što čistijeg semena...

+ detaljnije