Znanje na poklon

  • Anketa

Da li podržavate uvođenje doprinosa za vodu?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 84.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 53.

Svi članci

Salate za izvoz!

Znanje na poklon

  Porodica Miletić iz Lopaša se poslednjih 7 godina ozbiljno bavi proizvodnjom povrća. U zatvorenom prostoru sa 4000 kvadrata ovih dana je krenuo plasman oko 150 000 jedinica zelene salate izvanrednog kvaliteta. Međutim problem naših povrtara nije kvalitet već nekonkurentno tržište.

 - Kad je kuća prazna tu ne može mnogo da se računa, ali trebalo bi da ipak ta država naša radi na tome da mi budemo u istom položaju kao sve države u okruženju: Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija. Kakve povlastice oni imaju kod nas da takve povlastice imamo i mi kod njih. Sada nama najveći problem je recimo Albanija, ona povrće masovno gura u Srbiju i to je većinom švercerskim kanalima. Da bi ti na nekom trećem tržištu mogao da se pojaviš ti moraš da budeš mnogo veliki, mora neke zadruge, da bismo mogli zajednički na nekom tržištu da se pojavimo recimo Hrvatska, Slovenija.

  Miletići su registrovali svoju proizvodnju i samim tim stekli uslove za svojevremenim subvencijama no za neke i danas čekaju povraćaj. Prošle zime je jedan od velikih objekata pod velikim snegom bio urušen, ali osiguranje ne pokriva tu vrstu nadoknade.

 - Kredite nismo koristili nikakve, a subvencije smo za prvi objekat dobili od vlade, nekih 700 000 dinara nepovratnih sredstava kako registrovano domaćinstvo, a za ovaj drugi objekat smo isto imali pravo na te subvencije ali u visini od 600 000 hiljada dinara, pošto je to vlada smanjila nekom uredbom, ali nismo dobili ništa. Uredno smo sve odradili i poslali svu dokumentaciju za Beograd ali nismo dobili nikakav odgovor.

  Brz obrt u povrtarstvu podrazumeva maksimalnu iskorišćenost prostora pa su uz svu neophodnu tehnologiju prošle godine skinuli 3 roda. Tržište je mahom bilo obezbeđeno u Beogradu na kvantašu ali i putem lanaca vele-trgovina.

 - Roba može da se proda, ali problem je u marketima isplata, čekanje novca. Tu bi trebalo da se država uključi ako je zakonski rok 30 dana da bude 30 dana. Ja možda mogu da izdržim da čekam ali drugi ne mogu možda, ali poenta je kursna razlika. Mi sve kupujemo u evrima i semena i đubriva i supstrate, folije.

 Sa trenutno ponuđenom cenom zelene salate od 20 do 25 dinara povrtari mogu imati dobit naš sagovornik ističe da imaju plan da prošire proizvodnju upravo u zaštićenom prostoru uz adekvatne sisteme grejanja ali ukoliko se tržište stabilizuje i država pomogne pri izvozu.

 - Vidite kako mi to eksploatišemo maksimalno. Ovde je primenjena maksimalna tehnologija da se razumemo. Plastenici su francuske i naše proizvodnje što je država trebalo i više da stimuliše. Plastenici su evropskog kvaliteta semena se koriste iz inostranstva, supstrati iz inostranstva, 90 posto hemije iz inostranstva. Mi ovde imamo evropski standard za proizvodnju, samo imamo srpske cene.

 Srbija danas troši 15 miliona dolara za uvoz ranog povrća, kada naši povrtari imaju mahom rasad u plastenicima. Cena tog povrća je trostruko veća ali da bi bilo proizvedeno neophodni su moderni plastenici, sistemi za grejanje plastenika na bio gorivo kao i sistemi za navodnjavanje. Takva investicija moguća je samo zajedničkim sredstvima države i povrtara samim tim i obezbeđen profit.

 

novinaraka: Sonja Cvetković  

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

petnaest - = osam
Vezani članci

Znanje na poklon

SVE VIŠE MLADIH POVRTARA U LESKOVAČKOM KRAJU

U poslednje vreme na jugu Srbije sve je više mladih koji se bave savremenom proizvodnjom povrća. Kako bi obezbedili sebi dobru egzistenciju, Dragan Stojanović, Miloš Stajić, i Marko Stajić, prijatelji iz detinjstva, rešili su da postave sedam plastenika za uzgoj povrća na površini od 70 ari...

+ detaljnije

Znanje na poklon

KALKULACIJA ZA SETVU

Pšenica se u ovom trenutku, sporadično, jedino seje u Vojvodini. Iako je optimalni rok za setvu do dvadeset i petog oktobra, zbog vremenskih uslova, na velikom broju parcela u centralnoj i južnoj Srbiji kukuruz se još uvek nije skinuo, a samim tim ni zemljište nije moglo da se pripremi za setvu pšenice...

+ detaljnije

Znanje na poklon

KONZERVACIJSKA OBRADA ZEMLJIŠTA

Konvencionalna obrada zemljišta zasniva se na primeni većeg broja prohoda i veće dubine oranja, čime se postiže bolja aeracija zemljišta, humifikacija organskih ostataka i suzbijanje korova. Međutim,obradom zemljišta na istoj dubini dolazi do stvaranja plužnog đona, ispod kojeg je zemljište veoma tvrdo i teško propusno za vodu…

+ detaljnije

Znanje na poklon

PARADAJZ IZ STAJKOVCA

Jedan od najboljih i najmodernijih pkastenika u našoj zemlji nalazi se u selu Stajkovce kraj Leskovca, i nalazi se u vlasništvu nekoliko iskusnih povrtara iz ovog kraja.

+ detaljnije

Znanje na poklon

RECEPT ZA SETVU PŠENICE ZVONKA KULIĆA

Zvonko Kulić iz Subotice obrađuje preko 200 hektara i seje isključivo ratarske kulture. Pred setvu pšenice odlučio je da čitaocima sajta Znanje na poklon otkrije svoj recept za postizanje visokih prinosa. Na imanju u selu Aleksa Šantić Zvonko postiže prinos pšenice i do 9 tona po hektaru...

+ detaljnije