Znanje na poklon

  • Anketa

Da li podržavate uvođenje doprinosa za vodu?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 111.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 115.

Svi članci

SETVA DUVANA

Znanje na poklon

Golubinci mesto nadaleko poznato po duvanadžijama. Skoro svaka kuća sadi duvan. Svake godine na Saboru rekordera Srema prva dva mesta skoro uvek zauzimaju duvandžije iz Golubinaca. Još u vreme SFRJ u ovom se kraju najviše sadio duvan. Nas je zanimalo ako se sadi na preko 600 hektara samo u ataru ovog mesta da li se i isplati i kakva je računica? Odgovor smo potražili od veoma usešnog duvandžije.

- Od ovih drugih kultura duvan je najisplativiji, zato ima ovde kod nas zainteresovanih da sade duvan. Ima siguran otkup i fabrika daje uslove, prati proizvodnju, ona finansira proizvodnju. Rekao nam je Siniša Kovačević iz Golubinaca.

Kod gospodina Kovačevića zatekli smo radnike u jednom od plastenika, gde se seje duvan, a pre setve u plastenicima na jesen bi trebalo uraditi dobru pripremu zemljišta, kako bi se oko Đurđevdana duvan iz plastenika presadio na otvoreno polje.

- Trebalo bi u jesen rano uzorati duboko, preporučuju i podrivačima da se ide da bude što dublje uzorano. U proleće se priprema zatvaranje brazde. Prvo prihranjivanje, bacanje đubriva i drugi put isto da se spremi pred sadnju, da zemlja bude što rastresitija. Pre setve bi trebalo staviti dole uplasteniku zaštitu, preko njega najlon, obično se stavljaju dva ili tri najlona. Onda se poslažu stiropori i sipa se voda i zaštita. Stručna služba kaže koje još dodatke bi trebalo uneti za prehranu. U ovaj plastenik od 40 metara staje oko 2000 stiropora sa semenom i treba negde od 45 do 50 kubika vode.

Tako posejan duvan u plastenicima, traži  provetravanje i košenje i to ponavljati što više put, jer se tako razvija dobar korenov sistem i biljka se kasnije dobro ukorenjava kada se presadi na otvorenom polju. Da se suvan siplati govori podatak da će gospodin Kovačević i dvanaestu godinu za redom saditi duvan i to na 30 hektara. Zarade ima i po jednom hektaru ostane čisto i do 1300 evra.

 

novinar: Slaviša Stojković   

Postavi novi komentar

Komentara (2)

  1. srdjan bolic 01.06.2013
    Odgovori na komentar
    to nije istina nemoze se toliko zaraditi
  2. Odgovor na komentar:

    srdjan bolic01.06.2013
    to nije istina nemoze se toliko zaraditi

    tri * četiri =
  3. Đorđe Vukadinović 10.06.2014
    Odgovori na komentar
    Đorđe Vukadinović
  4. Odgovor na komentar:

    Đorđe Vukadinović10.06.2014
    Đorđe Vukadinović

    tri * četiri =

Dodaj komentar

tri * četiri =
Vezani članci

Znanje na poklon

SVE VIŠE MLADIH POVRTARA U LESKOVAČKOM KRAJU

U poslednje vreme na jugu Srbije sve je više mladih koji se bave savremenom proizvodnjom povrća. Kako bi obezbedili sebi dobru egzistenciju, Dragan Stojanović, Miloš Stajić, i Marko Stajić, prijatelji iz detinjstva, rešili su da postave sedam plastenika za uzgoj povrća na površini od 70 ari...

+ detaljnije

Znanje na poklon

KALKULACIJA ZA SETVU

Pšenica se u ovom trenutku, sporadično, jedino seje u Vojvodini. Iako je optimalni rok za setvu do dvadeset i petog oktobra, zbog vremenskih uslova, na velikom broju parcela u centralnoj i južnoj Srbiji kukuruz se još uvek nije skinuo, a samim tim ni zemljište nije moglo da se pripremi za setvu pšenice...

+ detaljnije

Znanje na poklon

KONZERVACIJSKA OBRADA ZEMLJIŠTA

Konvencionalna obrada zemljišta zasniva se na primeni većeg broja prohoda i veće dubine oranja, čime se postiže bolja aeracija zemljišta, humifikacija organskih ostataka i suzbijanje korova. Međutim,obradom zemljišta na istoj dubini dolazi do stvaranja plužnog đona, ispod kojeg je zemljište veoma tvrdo i teško propusno za vodu…

+ detaljnije

Znanje na poklon

PARADAJZ IZ STAJKOVCA

Jedan od najboljih i najmodernijih pkastenika u našoj zemlji nalazi se u selu Stajkovce kraj Leskovca, i nalazi se u vlasništvu nekoliko iskusnih povrtara iz ovog kraja.

+ detaljnije

Znanje na poklon

RECEPT ZA SETVU PŠENICE ZVONKA KULIĆA

Zvonko Kulić iz Subotice obrađuje preko 200 hektara i seje isključivo ratarske kulture. Pred setvu pšenice odlučio je da čitaocima sajta Znanje na poklon otkrije svoj recept za postizanje visokih prinosa. Na imanju u selu Aleksa Šantić Zvonko postiže prinos pšenice i do 9 tona po hektaru...

+ detaljnije