Znanje na poklon

  • Anketa

Da li biste izdvoji 2 evra po hektaru za kupovinu protivgradnih raketa?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 92.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 76.

Svi članci

SETVA DUVANA

Znanje na poklon

Golubinci mesto nadaleko poznato po duvanadžijama. Skoro svaka kuća sadi duvan. Svake godine na Saboru rekordera Srema prva dva mesta skoro uvek zauzimaju duvandžije iz Golubinaca. Još u vreme SFRJ u ovom se kraju najviše sadio duvan. Nas je zanimalo ako se sadi na preko 600 hektara samo u ataru ovog mesta da li se i isplati i kakva je računica? Odgovor smo potražili od veoma usešnog duvandžije.

- Od ovih drugih kultura duvan je najisplativiji, zato ima ovde kod nas zainteresovanih da sade duvan. Ima siguran otkup i fabrika daje uslove, prati proizvodnju, ona finansira proizvodnju. Rekao nam je Siniša Kovačević iz Golubinaca.

Kod gospodina Kovačevića zatekli smo radnike u jednom od plastenika, gde se seje duvan, a pre setve u plastenicima na jesen bi trebalo uraditi dobru pripremu zemljišta, kako bi se oko Đurđevdana duvan iz plastenika presadio na otvoreno polje.

- Trebalo bi u jesen rano uzorati duboko, preporučuju i podrivačima da se ide da bude što dublje uzorano. U proleće se priprema zatvaranje brazde. Prvo prihranjivanje, bacanje đubriva i drugi put isto da se spremi pred sadnju, da zemlja bude što rastresitija. Pre setve bi trebalo staviti dole uplasteniku zaštitu, preko njega najlon, obično se stavljaju dva ili tri najlona. Onda se poslažu stiropori i sipa se voda i zaštita. Stručna služba kaže koje još dodatke bi trebalo uneti za prehranu. U ovaj plastenik od 40 metara staje oko 2000 stiropora sa semenom i treba negde od 45 do 50 kubika vode.

Tako posejan duvan u plastenicima, traži  provetravanje i košenje i to ponavljati što više put, jer se tako razvija dobar korenov sistem i biljka se kasnije dobro ukorenjava kada se presadi na otvorenom polju. Da se suvan siplati govori podatak da će gospodin Kovačević i dvanaestu godinu za redom saditi duvan i to na 30 hektara. Zarade ima i po jednom hektaru ostane čisto i do 1300 evra.

 

novinar: Slaviša Stojković   

Postavi novi komentar

Komentara (2)

  1. srdjan bolic 01.06.2013
    Odgovori na komentar
    to nije istina nemoze se toliko zaraditi
  2. Odgovor na komentar:

    srdjan bolic01.06.2013
    to nije istina nemoze se toliko zaraditi

    jedan * četiri =
  3. Đorđe Vukadinović 10.06.2014
    Odgovori na komentar
    Đorđe Vukadinović
  4. Odgovor na komentar:

    Đorđe Vukadinović10.06.2014
    Đorđe Vukadinović

    jedan * četiri =

Dodaj komentar

jedan * četiri =
Vezani članci

Znanje na poklon

KORNIŠONI ZA NEMAČKU

Jedan od primera da i srpski poljoprivrednik može da ostvari rekorde  prinosima kao i bilo koji drugi farmer u Nemačkoj jeste i nedavno sklopljena saradnja između jedne Nemačke fabrike za proizvodnju pasterizovanih krastavaca i naših povrtara...

+ detaljnije

Znanje na poklon

ŽETVA SUNCOKRETA

Na vojvođanskim njivama je uveliko počeo da se skida suncokret. Zbog niske otkupne cene prošle godine u Kovačici su suncokret posejali na znatno manjim površinama. Prošle godine su ratari barem znali kolika je otkupna cena, dok se otkupna cena ove godine, iako je žetva počele još uvek ne zna...

+ detaljnije

Znanje na poklon

REKOREDER U PROIZVODNJI PARADAJZA

Tihomir Bojanić iz Čalme već godinama drži prvo mesto u Sremu po proizvodnji paradajza. Ova godina ostaće upamćena po izuzetnim rezultatima. Na jednom hektaru Tihomir će imati rod od preko 70 tona, a po jednom struku u ovom trenutku ubere oko 7 kilograma....

+ detaljnije

Znanje na poklon

PAPRIKA U RUSKOM KRSTURU

Ruski Krstur je mesto nadaleko poznato po povrtarima. Ovde se na preko 1000 hektra sadi razno povrće. Problem oko prodaje paprike i ucene nakupaca je trajao godinama, međutim 2003. godine je osnovano udruženje CAPSICUM ANNUUM, koje ima nameru da preraste u zadrugu i koje pomaže poljoprivrednicima da prodaju papriku po boljoj ceni...

+ detaljnije

Znanje na poklon

BERBA I ČUVANJE POVRĆA

Potpun uspeh u gajenju povrća zavisi od pravovremene berbe. S obzirom na način korišćenja povrće se bere u najpogodnijoj zrelosti. Berba može biti u tehnološkoj, transportnoj i fiziološkoj botaničkoj zrelosti. Kašnjenje sa berbim znači zaustavlje daljeg rasta biljke, smanjenje prinosa i kvalita. To je posebno izraženo kod vrsta koje imaju postepeno zrenje (krastavac, paprika, paradajz) plodova na biljci...

+ detaljnije