Znanje na poklon

  • Anketa

Da li ćete uzeti subvencionisani kredit za poljoprivrednike?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 54.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 76.

Svi članci

Sudanska trava

Znanje na poklon

Sudanska trava i krmni sirak već godinama prestaju da budu alternatvne vrste i sve veći broj stočara se odlučuje za setvu ovih dveju vrsta. Sudanska trava i krmni sirak se ovoga časa seju na 2000 hektara što je još uvek mala površina imajući na umu  pre svega njihou jeftinu setvu i njihovu isplativost. Mi smo se raspitali koji su razlozi za sejanje ove dve kulture.

- Ove dve biljne vrste odlikuju se izuzetno visokim prinosima. Praktično ne postoje biljne vrste, koje u agroekološkim uslovima Srbije mogu da daju tolike prinose kvalitetne zelene krme kao što su to Sudanska trava i Krmni sirak. To je osnovni razlog zašto ih naši proizvođači gaje. Radi se o vrlo jeftinoj proizvodnji ne postoji jeftinija setva od setve Sudanske trave i Krmng sirka, a prinosi koji se postižu idu od 70 do 100 tona zelene krme po hektaru. Rekao je za „Znanje na poklon“ dr Đura Karagić iz Zavoda za krmno bilje NS Seme.

Treba znati da ove kulture vole topliji klimat, više temperature, jedino su osetljive na mraz. Veoma je važno posejati ih na vreme. Preporuka dr Karagiće za setvu Sudanske trave i Krmnog sirka je sledeća:

- Kada u delu atara gde ćete sejati Sudansku travu, prve setve kukuruza krenu sa nicanjem to je optimalni rok za setvu Sudanske trave. Vrlo precizan metod, vrlo jednostavan svima lako razumljiv. Dakle ne moraju da mere temperaturu zemljišta, dovoljno je da utvrde da je došlo do nicanja kukuruza da bi krenuli sa setvom Sudanske trave. Količine potrebne za setvu zavise od namene proizvodnje odnosno od opremljenosti imanja specifičnom mehanizacijom. Ukoliko je namena proizvodnje proizvodnja zelene krme ili proizvodnja senaže tada preporučujemo 40 kilograma semena po hektaru. Seje se žitnim sejalicama u gustoredu na 12,5 santimetara međurednog razmaka i uz ovakav način setve ostvaruju se i najveći prinosi. Sa povećanjem međurednog rastojanja, smanjenjem setvene norme na nekih 10 kilograma semena po hektaru smanjuje se, naravno i potencijalni prinos ali se obezbeđuje mogućnost proizvođačima da takav usev konzerviraju u vidu siaže.

Hranljiva vrednost je velika. Sadržaj šećera i proteina kod pojedinih hibrida ide i do 16 procenata. Odlikuje se visokom energetskom vrednošću, koja povećava mlečnost kod krava a samim tim i isplativost. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu poručuju da će semena Sudanske trave biti dovoljno za sve zainteresovane dok je semena Krmnog sirka zbog velikog interesovanja ostalo još veoma malo.

 

novinar: Slaviša Stojković

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

petnaest - = pet
Vezani članci

Znanje na poklon

NAVODNJAVANJE DUVANA

Branko  Kecman iz Moravića godinama gaji duvan. Prošlogodišnja suša nevela ga je na to da na vreme nabavi tifon. Ovaj vredni ratar više nikada neće zavisiti od kiše. Razgovarali smo sa Brankom o tome šta očekuje od sledećeg roda....

+ detaljnije

Znanje na poklon

SETVA KRASTAVCA NA OTVORENOM POLJU

Krastavac je osetljiv čak i na niske pozitivne temperature pa se iz tog razloga direktna setva može obaviti tek kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, u drugoj polovini aprila, kada se zemljište zagreje na 15-17 stepeni. Seme u takvim uslovima niče za 7-10 dana. Na manjim parcelama setva se obavlja u kućice u koje se polaže 3-4 semenke....

+ detaljnije

Znanje na poklon

PODIZANJE IMUNITETA BILJKE I BOLJI POČETNI PORAST

Dok je plastenička proizvodnja povrća uveliko u toku kao i proizvodnja luka, šargarepe i krompira na otvorenom, rasađivanje na otvoreno polje nastupiće uskoro....

+ detaljnije

Znanje na poklon

PRIPREMA KROMPIRA ZA SADNJU

Pored odabira zdravog, deklarisanog semena za rentabilnu proizvodnju značajno je i pravilno sečenje krtola. Tehnika sečenja je veoma bitna jer se na taj način sprečava širenje mnogih bolesti, pre i posle sadnje...

+ detaljnije

Znanje na poklon

NEMAČKI KRASTAVCI

Od naredne, 2015. godine odlukom Vlade Nemačke  radnici koji rade u poljoprivredi dobijaće umesto današnjih pet – osam evra i sedamdeset evrocenti. Radnici, uglavnom iz Rumunije, Bugarske i drugih zemalja imaju pravo i na hranu i smeštaj....

+ detaljnije