Znanje na poklon

  • Anketa

Da li podržavate uvođenje doprinosa za vodu?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 59.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 58.

Svi članci

Sudanska trava

Znanje na poklon

Sudanska trava i krmni sirak već godinama prestaju da budu alternatvne vrste i sve veći broj stočara se odlučuje za setvu ovih dveju vrsta. Sudanska trava i krmni sirak se ovoga časa seju na 2000 hektara što je još uvek mala površina imajući na umu  pre svega njihou jeftinu setvu i njihovu isplativost. Mi smo se raspitali koji su razlozi za sejanje ove dve kulture.

- Ove dve biljne vrste odlikuju se izuzetno visokim prinosima. Praktično ne postoje biljne vrste, koje u agroekološkim uslovima Srbije mogu da daju tolike prinose kvalitetne zelene krme kao što su to Sudanska trava i Krmni sirak. To je osnovni razlog zašto ih naši proizvođači gaje. Radi se o vrlo jeftinoj proizvodnji ne postoji jeftinija setva od setve Sudanske trave i Krmng sirka, a prinosi koji se postižu idu od 70 do 100 tona zelene krme po hektaru. Rekao je za „Znanje na poklon“ dr Đura Karagić iz Zavoda za krmno bilje NS Seme.

Treba znati da ove kulture vole topliji klimat, više temperature, jedino su osetljive na mraz. Veoma je važno posejati ih na vreme. Preporuka dr Karagiće za setvu Sudanske trave i Krmnog sirka je sledeća:

- Kada u delu atara gde ćete sejati Sudansku travu, prve setve kukuruza krenu sa nicanjem to je optimalni rok za setvu Sudanske trave. Vrlo precizan metod, vrlo jednostavan svima lako razumljiv. Dakle ne moraju da mere temperaturu zemljišta, dovoljno je da utvrde da je došlo do nicanja kukuruza da bi krenuli sa setvom Sudanske trave. Količine potrebne za setvu zavise od namene proizvodnje odnosno od opremljenosti imanja specifičnom mehanizacijom. Ukoliko je namena proizvodnje proizvodnja zelene krme ili proizvodnja senaže tada preporučujemo 40 kilograma semena po hektaru. Seje se žitnim sejalicama u gustoredu na 12,5 santimetara međurednog razmaka i uz ovakav način setve ostvaruju se i najveći prinosi. Sa povećanjem međurednog rastojanja, smanjenjem setvene norme na nekih 10 kilograma semena po hektaru smanjuje se, naravno i potencijalni prinos ali se obezbeđuje mogućnost proizvođačima da takav usev konzerviraju u vidu siaže.

Hranljiva vrednost je velika. Sadržaj šećera i proteina kod pojedinih hibrida ide i do 16 procenata. Odlikuje se visokom energetskom vrednošću, koja povećava mlečnost kod krava a samim tim i isplativost. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu poručuju da će semena Sudanske trave biti dovoljno za sve zainteresovane dok je semena Krmnog sirka zbog velikog interesovanja ostalo još veoma malo.

 

novinar: Slaviša Stojković

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

dvadeset - = sedamnaest
Vezani članci

Znanje na poklon

FOTOSELEKTIVNE / ANTIVIRUS FOLIJE

Poslednjih godina desilo se niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i njihovom prilago|avanju zahtevima različitih useva. Najznačajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasi integralnih sistema gajenja povrća (IPM)...

+ detaljnije

Znanje na poklon

SKUP POVRTARA

I ove godine održan je tradicionalni skup povrtata na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Veliki broj ljudi okupio se da dozna kako može da unapredi gajenje povrća na otvorenom polju ili u plasteniku... 

+ detaljnije

Znanje na poklon

VREME RASTURANJA STAJNJAKA ZA POVRTARSKE KULTURE

Veoma je često pitanje - kada izvoziti stajnjak za povrtarske kulture? Za povrtarske kulture, zaoravanje stajnjaka se preporučuje u jesen ili u zimu...

+ detaljnije

Znanje na poklon

NEMA KO DA KUPI KROMPIR!

Na području Leskovca, pored paprike, povrtari najviše gaje krompir. Ove godine različitim sortama krompira bilo je zasađeno oko 5000 hektara, a rod je zbog lošeg vremena prepolovljen. U selu Pečenjevci iako je krompir jeftin i dobrog kvaliteta, kupaca nema...

+ detaljnije

Znanje na poklon

UTICAJ ROKA SETVE NA RAZVOJ OZIMIH KULTURA

Na području Jablaničkog okruga postoje značajne razlike u razvojnoj fazi useva strnih žita, tome u prilog govori i činjenica da je samo 15 % od ukupnih površina zasejano u optimalnom agrotehničkom roku…

+ detaljnije