Znanje na poklon

  • Anketa

Da li podržavate uvođenje doprinosa za vodu?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 82.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 41.

Svi članci

NEGA PŠENICE

Znanje na poklon

Pšenicom je jesenas u Srbiji zasejano oko 550 000 hektara. Najviše površina pod pšenicom zasejano je u optimalnom agrotehničkom roku. Blaga zima sa dovoljno padavina doprinela je da se biljke dobro razviju. Ono što im nije pogodovalo jesu jutarnji mrazevi od -2 do -8 stepeni koji su sredinom marta pogodili većinu naših krajeva. Na već dobro izraslim biljkama primetna su žuta oštećenja listova nastala od mraza i hladnog i jakog vetra. Te promene su najizraženije u Vojvodini. Na parcelama Zemljoradničke zadruge „Nizine“ u selu Plavna kod Bača zatekli smo sličnu sliku. Prema rečima agronoma Darka Jankovića sve agrotehničke mere su primenjene na vreme i u roku.

- Pšenica je bila u dosta dobrom stanju da kažem bila u dobrom stanju. Dobro se izbokorila u toku zime, prihrani sam je 4. februara sa 150 kilograma URE-e hektaru i pšenica u periodu do 10. aprila, pošto su bili dobri vremenski uslovi, je počela naglo da raste. Posle toga je došlo do nekih 4-5 dana sa marazom i došlo je do oštećenja same pšenice. Uspeo sam nekako u ovom kišovitom periodu oko 24. marta da sam išao sa drugom prihranom sa SANOM 150 kilograma SANA po hektaru. Neke analize su nam pokazivale da treba oko 110 kilograma čistog azota po hektaru, ja sam dao tu negde oko 115 do 120 kilograma čistog azota. Bez obzira što je bilo mraza mislim da će pšenica sada krenuti da raste samo joj treba sunca i toplog vremena. Preboleće ona ovo. Rekao je  Darko Janković iz ZZ „Nizine“ Plavna.

Već duži noz godina Zemljoradnička zadruga „Nizine“ sarađuje sa stručnom službom i Agroservisom „Victoria grupe“. U situacijama kao što je ova saveti stručnjaka su više nego dobro došli.

- Pošto je specifična godina, ne samo što se tiče pšenice, već i drugih kultura, evo danas je 2. april u njivama se ništa nije uradilo. Kada smo videli ova oštećenja zvali smo Agroservis, tim stručnjaka iz Victoria grupe da se konsultujemo oko samih narednih tretmana protiv bolesti. Da li će doći do oštećenja. Mi smo ih i ranije kosultovali i za analize zemljišta i za prihrane.

Najveće posledice mraza stručna služba Agroservisa primetila je kod pšenice posejane u ranijim rokovima setve i kod koje je u fazi vlatanja došlo do slabljenja otpornosti biljke.

- Na povećanje štetnog dejstva niskih temperatura, takođe je uticalo i đubrenje azotom Parcele, koje su intenzivnije đubrene ovim hranljivim elementom u proleće, pretrpele su i značajnija oštećenja. Pšenice, koje su slabije razvijene ušle u zimu gotovo da nisu pretrpele oštećenja od niskih temperatura, na ovim parcelam biljke se još uvek nalaze u fazi bokorenja tako da će daleko lakše podneti ovakve vremenske prilike. Rekao je dr Dušan Marinković iz Agroservisa Victoria Group.

Pšenica će iz ove stresne situacije izaći neoštećena za razliku od tritikalea smatra Marinković.

- Niske temperature uglavnom nisu izazvale ozbiljnija oštećenja u smislu propadanja klasa ili delova klasa kod pšenice. Međutim kod tritikalea uočena su, na pojedinim parcelama koje je stručna služba Victoria logistike Agroservisa obišla, značajnija oštećenja i na mnogim parcelama neće doći, nažalost do formiranja klasa kod ove ozime žitarice.

Ovo je inače period kada bi trebalo da se primenjuje zaštita useva od korova i bolesti smatra Dušan Marinković iz Agroservisa Victoria grupe.

- Preporuke stručne službe Agroservisa proizvođačima je da u narednom periodu, posebno na parcelama na kojima je došlo do značajnijeg propadanja biljaka, obrate pažnju na moguću pojavu bolesti, da blagovremeno reaguju i upotrebe odgovarajuća fungicidna sredstva kako bi izbegli umanjenje prinosa na kraju vegetacije.

Pojavom lepog vremena do izražaja će doći i neke od bolesti, koje prate pšenicu pa se ratarima preporučujeda iskontrolišu useve i pravovremeno reaguju na svaku eventualnu pojavu patogena.

- Ne bi trebalo ići po svaku cenu u parcele, trrebalo bi sačekati da se one malo prosuše zbog vremenskih prilika, koje trenutno vladaju na našim parcelama. Međutim čim se steknu povoljni uslovi trebalo bi odmah krenuti sa punom agrotehnikom kako bismo pšenici omogućili da što lakše i što bolje prebrodi nepovoljne uslove, koje smo imali u prethodnom periodu.

Prošle godine, prosečan prinos pšenice po hektaru je iznosio 3.4 tone, a sličan rod se očekuje i ove godine. 

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

jedanaest - = dva
Vezani članci

Znanje na poklon

BELA TRULEŽ SALATE - SCLEROTINIA SCLEROTIORUM

Bela trulež može prouzrokovati značajne štete na salati koja se gaji u zatvorenom prostoru, ponekad u poljskim uslovima, naročito na semenskim usevima…

+ detaljnije

Znanje na poklon

BIOFUMIGACIJA KAO METOD BIOLOŠKE BORBE PROTIV ODREĐENIH PATOGENA

Biofumigacija se zasniva na zaoravanju zelene biljne mase. Potrebna količina ove mase koju  bi trebalo uneti u zemljište  je 50 t/ha, dok kod jakih napada zemljšnih nematoda ta količina mora da se poveća na100 t/ha. Posle unošenja zelene mase u zemljište, dolazi do oslobađanja materija koje mogu da unište različite patogene (gljivice, nematode, bakterije i insekte)...    

+ detaljnije

Znanje na poklon

JESENJE SUZBIJANJE KOROVA OZIMIH ŽITA

Ozime žitarice su najviše ugrožene u jesen od korova koji niču pri niskim temperaturama, a usev je još slabo razvijen. Neki jednogodišnji travni i širokolisni korovi niču istovremeno sa ozimim žitaricama, pa je zbog toga poželjno njihovo rano suzbijanje… 

+ detaljnije

Znanje na poklon

NOVOOTKRIVENI VIRUS MALINE!!!

Dosadašnja ispitivanja Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo iz Čačka su pokazala veliku prisutnost Bloč virusa maline, koji bi se mogao nazvati i virusom zamrljanosti lista. Prvi simptomi su difuzno žutilo po listu, a plodovi kod sadnica maline zaraženih ovim virusom prilokom berbe već u ruci se rasipaju...

+ detaljnije

Znanje na poklon

ZAŠTITA SALATE U PLASTENICIMA

U toku je proizvodnja salate, blitve i spanaća u plastenicima. Ovo lisnato povrće ima skromne zahteve prema svetlosti i temperaturi, pa se gaji tokom cele godine  i bez grejanja. Međutim velike štete u ovoj proizvodnji mogu prouzrokovati  brojne štetočine i patogeni. Zato je veoma važno sprovesti dobru zaštitu ovih povrtarskih kultura...

+ detaljnije