Znanje na poklon

  • Anketa

Da li biste izdvoji 2 evra po hektaru za kupovinu protivgradnih raketa?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 111.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 104.

Svi članci

NEGA PŠENICE

Znanje na poklon

Pšenicom je jesenas u Srbiji zasejano oko 550 000 hektara. Najviše površina pod pšenicom zasejano je u optimalnom agrotehničkom roku. Blaga zima sa dovoljno padavina doprinela je da se biljke dobro razviju. Ono što im nije pogodovalo jesu jutarnji mrazevi od -2 do -8 stepeni koji su sredinom marta pogodili većinu naših krajeva. Na već dobro izraslim biljkama primetna su žuta oštećenja listova nastala od mraza i hladnog i jakog vetra. Te promene su najizraženije u Vojvodini. Na parcelama Zemljoradničke zadruge „Nizine“ u selu Plavna kod Bača zatekli smo sličnu sliku. Prema rečima agronoma Darka Jankovića sve agrotehničke mere su primenjene na vreme i u roku.

- Pšenica je bila u dosta dobrom stanju da kažem bila u dobrom stanju. Dobro se izbokorila u toku zime, prihrani sam je 4. februara sa 150 kilograma URE-e hektaru i pšenica u periodu do 10. aprila, pošto su bili dobri vremenski uslovi, je počela naglo da raste. Posle toga je došlo do nekih 4-5 dana sa marazom i došlo je do oštećenja same pšenice. Uspeo sam nekako u ovom kišovitom periodu oko 24. marta da sam išao sa drugom prihranom sa SANOM 150 kilograma SANA po hektaru. Neke analize su nam pokazivale da treba oko 110 kilograma čistog azota po hektaru, ja sam dao tu negde oko 115 do 120 kilograma čistog azota. Bez obzira što je bilo mraza mislim da će pšenica sada krenuti da raste samo joj treba sunca i toplog vremena. Preboleće ona ovo. Rekao je  Darko Janković iz ZZ „Nizine“ Plavna.

Već duži noz godina Zemljoradnička zadruga „Nizine“ sarađuje sa stručnom službom i Agroservisom „Victoria grupe“. U situacijama kao što je ova saveti stručnjaka su više nego dobro došli.

- Pošto je specifična godina, ne samo što se tiče pšenice, već i drugih kultura, evo danas je 2. april u njivama se ništa nije uradilo. Kada smo videli ova oštećenja zvali smo Agroservis, tim stručnjaka iz Victoria grupe da se konsultujemo oko samih narednih tretmana protiv bolesti. Da li će doći do oštećenja. Mi smo ih i ranije kosultovali i za analize zemljišta i za prihrane.

Najveće posledice mraza stručna služba Agroservisa primetila je kod pšenice posejane u ranijim rokovima setve i kod koje je u fazi vlatanja došlo do slabljenja otpornosti biljke.

- Na povećanje štetnog dejstva niskih temperatura, takođe je uticalo i đubrenje azotom Parcele, koje su intenzivnije đubrene ovim hranljivim elementom u proleće, pretrpele su i značajnija oštećenja. Pšenice, koje su slabije razvijene ušle u zimu gotovo da nisu pretrpele oštećenja od niskih temperatura, na ovim parcelam biljke se još uvek nalaze u fazi bokorenja tako da će daleko lakše podneti ovakve vremenske prilike. Rekao je dr Dušan Marinković iz Agroservisa Victoria Group.

Pšenica će iz ove stresne situacije izaći neoštećena za razliku od tritikalea smatra Marinković.

- Niske temperature uglavnom nisu izazvale ozbiljnija oštećenja u smislu propadanja klasa ili delova klasa kod pšenice. Međutim kod tritikalea uočena su, na pojedinim parcelama koje je stručna služba Victoria logistike Agroservisa obišla, značajnija oštećenja i na mnogim parcelama neće doći, nažalost do formiranja klasa kod ove ozime žitarice.

Ovo je inače period kada bi trebalo da se primenjuje zaštita useva od korova i bolesti smatra Dušan Marinković iz Agroservisa Victoria grupe.

- Preporuke stručne službe Agroservisa proizvođačima je da u narednom periodu, posebno na parcelama na kojima je došlo do značajnijeg propadanja biljaka, obrate pažnju na moguću pojavu bolesti, da blagovremeno reaguju i upotrebe odgovarajuća fungicidna sredstva kako bi izbegli umanjenje prinosa na kraju vegetacije.

Pojavom lepog vremena do izražaja će doći i neke od bolesti, koje prate pšenicu pa se ratarima preporučujeda iskontrolišu useve i pravovremeno reaguju na svaku eventualnu pojavu patogena.

- Ne bi trebalo ići po svaku cenu u parcele, trrebalo bi sačekati da se one malo prosuše zbog vremenskih prilika, koje trenutno vladaju na našim parcelama. Međutim čim se steknu povoljni uslovi trebalo bi odmah krenuti sa punom agrotehnikom kako bismo pšenici omogućili da što lakše i što bolje prebrodi nepovoljne uslove, koje smo imali u prethodnom periodu.

Prošle godine, prosečan prinos pšenice po hektaru je iznosio 3.4 tone, a sličan rod se očekuje i ove godine. 

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

petnaest - = dvanaest
Vezani članci

Znanje na poklon

PEGAVOST LIŠĆA TREŠNJE I VIŠNJE

Pegavost lista višnje i trešnje prisutna je i izaziva značajne štete kako u proizvodnim zasadima tako i u rasadničarskoj proizvodnji. U toplim i kišnim godinama povoljnim za širenje bolesti već krajem jula i početkom avgusta može doći do potpune defolijacije napadnutih stabala. Uzročnik bolesti je gljivica Blumeriella jaapii koja uglavnom napada list, a ređe peteljku lista ili ploda, ovogodišnje izbojke i tanje grančice…. 

+ detaljnije

Znanje na poklon

PLAMENJAČA KRASTAVCA - Pseudoperonospora cubensis

Plamenjača krastavca najveće štete nanosi na kornišonima  u postrnoj setvi ali i u plasteničkoj  proizvodnji. Iako  kotiledoni mogu biti zaraženi, prve zeraze se javljaju  na središnjem  lišću. Simptomi na listu su u vidu svetlozelenog mozaika. Razvojem bolesti pege postaju žute i oivičene većim lisnim nervima...

+ detaljnije

Znanje na poklon

PLAMENJAČA KUKURUZA

Obolele biljke su obično patuljaste i sa mnogo zaperaka, lišće je usko i bledo. Najkarakterističniji simptom je pojava delimične ili potpune proliferacije metlice odnosno cvetnih organa čije deformacije imaju izgled nazvan „veštičje metle” ili „ludi vrh“ jer se metlica preobraća u žbunastu masu koju čine listoliko modifikovani cvetni delovi....

+ detaljnije

Znanje na poklon

TRULEŽ KORENA MALINE

Prouzrokovač ovog oboljenja maline je patogen Phytophthora fragariae var. rubi. Bolest se pojavljuje na vlažnim, slabo propustljivim zemljištima. Zaraza se može ostvariti: zaraženim sadnim materijalom, kontaminiranim zemljištem, tekućom vodom kada se zaraza prenosi sa viših na niže terene, korišćenjem vode za zalivanje gde je prisutan inokulum patogena…. 

+ detaljnije

Znanje na poklon

ZAŠTITA ZASADA MALINE POSLE BERBE

Malinu napada veliki broj štetnih organizama: insekata, prouzrokovača biljnih bolesti-patogena,  i  korova. Iz tog razloga potrebno je preduzeti mere zaštite koje sprečavaju pojavu bolesti, štetočina i korova obezbeđujući zdrav i kvalitetan rod… 

+ detaljnije