Znanje na poklon

  • Anketa

Da li podržavate uvođenje doprinosa za vodu?



Sve ankete
Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 134.

Znanje na poklon

Znanje na poklon Epizoda 67.

Svi članci

UPOTREBA SLAVOLA VVL U VOĆNJAKU GOSPODINA KAČAREVIĆA

Znanje na poklon

Proizvodnja sadnog materijala je vrlo zahtevan i odgovoran posao i to ne može da radi bilo ko. Od sadnica zavisi cela proizvodnja. Diplomirani inženjer Veljko Kačarević iz Vinče kod Topole je u ovom poslu dugo godina i tačno zna šta je sve neophodno kako bi se proizvela dobra, kvalitetna i sertifikovana sadnica. Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska najbolja i Čačanska rodna su samo neke od sorti šljiva, koje proizvodi ovaj uspešni voćar. Kada su trešnje u pitanju gospodin Kačarević se opredelio za proizvodnju sorti Burlat, Burlat C1, Regina, Kordia, a od višanja su zastupljene višnja Šumadinka, koja se u poslednje vreme dosta traži.

- Pošto sam ja zaštitar po profesiji, ja imam tu profesionalnu deformaciju da je zdravstveno stanjeKacarevic najbitnije. Prvenstveno mora da se vodi mnogo računa o zdravstvenom stanju. Konkretno ovde gde smo u sadnicama šljiva je mnogo bitno da su sadnice čiste i testirane na virus Šarke šljive, jer ako se napravi greška u sadnom materijalu u startu, onda se ta greška ne može ispraviti kasnije, jer vi kada podižete voćni zasad vi ga podižete za dvadeset do trideset godina. Druga stvar, koja je bitne je sortna čistota što znači da svaki komad mora da bude od određene sorte i na određenoj podlozi. Treća stvar je, kada smo ispunili prethodna dva uslova, da proizvedemo sadnicu, koja je dobro razvijena i koja ima prevremne grane, jer se to u poslednje vreme traži na tržištu.

Kada je ishrana sadnica u pitanju gospodin Kačarević već deset godina nema briga, jer je taj deo prepustio kompaniji Agrounik, koja odlično zna taj posao. Njihov novi preparat na tržištu Slavol VVL u mnogome pospešuje rast i razvoj mlade sadnice.

Prirast- Na ovim sadnicama ovde se mogu videti prirasti. Ovo je od moje ruke do vrha prirast u poslednjih dvadeset dana. Slavol VVL u sebi ima auksine, koji se zapravo kreću kroz stablo, dolaze do korena, utiču na razvijanje korenovog sistema, odnosno razvijanje tih advetivnh bočnih korenova. Takođe oksini se vraćaju nazad kroz biljku i poboljšavaju i utiču na rast provodnog tkiva i ono što je najinteresantnije da oksini kao hormoni rasta, zaravo, kod biljke ne pospešuju samo izduživanje već biljka srazmerno raste i u širinu. Slavol VVL utiče na deobu ćelija što dovodi opšteg prirasta i porasta kod biljaka. – objasnila je za Znanje na poklon dipl. inž. Bojana Stanković iz kompanije Agrounik.  

Na jednom mestu znanje i nova tehnologija. To je ono što je neophodno ako želite da se bavite voćarstvom ali i bilo kojom drugom granom poljoprivrede. Gospodin Kačarević je Slavol VVL dodavao folijarno prilikom hemijske zaštite što je još jedna od prednosti, jer se ovaj preparat može kombinovati i sa drugim hemijskim sredstvima.

- Slavol VVL je organsko đubrivo i on može da se koristi i u organskoj proizvodnji. Mi težimo tome da što prirodnije bude i da se što manje naruši ambijent biljke. Ovo je jedan od važnijih razloga što mi u svojoj proizvodnji koristimo Slavol VVL. – objasnio je za Znanje na poklon  gopsodin Kačarević.

Kačarević godišnje proizvede između 120 000 i 150 000Stankovic zdravih i sertivikovanih i bezvirusnih sadnica. Jabuka, kruška, kajsija, trešnja, šljiva, breskva, nektarina i višnja proizvedene u rasadniku Kačarević su našli put do mnogih voćara u našoj zemlji ali i šire. Zahvaljujući proizvodima kompanije Agrounik kao što su Slavol, Slavol VVL i Unikeri  ceku ovu proizvodju čini mnogo lakšom. Na kraju u prilog tome govore iskustva mnogih zadovoljnih voćara, ratara pa i iskustvo samog gospodina Kačarevića, koji sa ovom kompanijom sarađuje od njenog osnivanja.

- Rezultati su dobri što se može i videti. Radili smo i ranijih godina i radićemo i dalje. Zadovoljni smo što se tiče Slavol VVL. – istakao je za kraj gospodin Kačarević  

Slaviša Stojković

(na fotografijama redom: Veljko Kačarević, Bojana Stanković)

Postavi novi komentar

Komentara (0)

Dodaj komentar

šest - = četiri
Vezani članci

Znanje na poklon

DUDOVAC – HYPHANTRIA CUNEA

Dudovac  napada najčešće dud, američki javor i druge vrste drveća. Od voćnih vrsta napada jabuku, šljivu, višnju, trešnju, krušku, kajsiju, breskvu, dunje, ređe vinovu lozu, razno ukrasno šiblje. Ruže ne napada i ima dve generacije u toku godine...

+ detaljnije

Znanje na poklon

FUZARIOZE KUKURUZA

Fuzarioze kukuruza mogu izazvati različite forme Fusarium, F.moniliforme, F.graminearum i druge forme ali su ove najčešće i izazivaju najveće štete. Pregledom parcela pod kukuruzom u toku ove godine primećeni su na klipovima kukuruza uglavnom simptomi plesnivosti klipa koji izazivaju gljive iz roda Fusarium…

+ detaljnije

Znanje na poklon

JESENJA ZAŠTITA VOĆNIH ZASADA

U jesen, nakon završene berbe,počinju pripreme za vegaticiju u sledećoj godini. Radovi u voćnjaku, počinju sa nekim od sledećih mera kao što su: sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana…

+ detaljnije

Znanje na poklon

SETVA PŠENICE, BOLESTI I ŠTETOČINE PŠENICE

Pšenica se uglavnom gaji u plodosmeni sa kukuruzom i drugim okopavinama, ali izvesne površine se seju i u monokulturi. Sa agrotehničkog stanovišta monokultura se ne preporučuje, ali se u praksi upražnjava. Monokultura, pored niza drugih nepovoljnih okolnosti dovodi do češće i jače pojave nekih bolesti, koje u znatnoj meri mogu umanjiti prinos...

+ detaljnije

Znanje na poklon

JESENJA ZAŠTITA VOĆA

Većina bolesti na voću se suzbija od ranog proleća, a zatim tokom vegetacije. Za neke  bolesti neophodno je tretiranje u jesen u periodu opadanja lišća. Kod koštičavih voćaka to su bakterijski rak koštičavog voća, šupljikavost lista koštičavog voća, kovrdžavost lista breskve, monilije sp. i dr...

+ detaljnije